Iako krupna, buljina se teško uočava, naročito dok leži na jajima ili mladuncima. Najčešće je odaju crne uške koje vire iza kamena ili vegetacije.
U godinama sa hroničnim nedostatkom plena, buljine povremeno love i tokom kasnog popodneva.
Peščari, lesni odseci i šljunkovi uz reke, iako retko, mogu poslužiti kao gnezdilište.
Neretko u nedostatku pogodnijih lokacija buljine se nastanjuju i pored prometnih saobraćajnica.
Erozija tla izazvana obilnim padavinama može stvoriti povoljne uslove za gnežđenje i odmor.
Lovno područje ovog para buljine obuhvata njive, livade i planinski zaseok. U pozadini se vide vidi litica koja služi za odmor i gnežđenje.
Krečnjačke litice i kamenjari su najčešća gnezdilišta u Srbiji. Obično više stene služe za osmatranje teritorije, a niže za gnežđenje.
Klisura Ždrelo kod sela Stogazovac jedno je od najimpresivnijih staništa buljine u istočnoj Srbiji.
Porozne, vodom načete krečnjačke stene često nude obilje podognih niša za gnežđenje i dnevni odmor.
Napušteni kamenolomi, udaljeni od naselja, takođe predstavljaju bezbedno utočište za gnežđenje buljina.
Napušteni kamenolomi, udaljeni od naselja, takođe predstavljaju bezbedno utočište za gnežđenje buljina.
Delimično vegetacijom obrasle litice često su prvi izbor za podizanje mladunaca.
Krečnjačke litice na prelazu pobrđa u niziju, najčešće su centar teritorije para buljina na prostoru Istočne Srbije.
Na prostorno velikim vertikalnim liticama buljina često deli stanište sa drugim vrstama ptica poput surog orla, riđeg mišara, sivog sokola, vetruške, strnadice kamenjarke i crne crvenrepke.
Travom obrasli kamenjari i litice ređe su naseljeni, ali i dalje pogodni za gnežđenje.
Klisure manjih pritoka i potoka predstavljaju tipična gnezdilišta širom istočne Srbije.
Plitko kružno udubljenje sa izbljuvcima i koščicama u uglu police litice otkriva prisustvo gnezda buljine.
Mladunac star 30–35 dana (foto: Nikola Stevanović)
GPS VHF odašiljači omogućavaju praćenje kretanja i korišćenja staništa kao i mesta dnevnog odmora.
Snažne noge i moćne kandže su glavno oružje za hvatanje i savladavanje plena.
Fotografisanje krila pomaže u kasnijem određivanju starosti ptice na osnovu mitarenja letnih pera.
Kratak, širok rep prilagođen je lovu na otvorenim i mozaičnim terenima.
Mužjak nazvan Ruj nosi lagan odašiljač za praćenje kretanja i drugih životnih aktivnosti.
Aktiviranje odašiljača pomoću bazne stanice nekoliko trenutaka pre puštanja obeležene ptice.
Puštanje Velesa nazad u prirodu.
Istraživanje produktivnosti. U kadru pored istraživača i mladunaca vidi se i sivi pacov koji kod nekih parova čini i do 20% ishrane.
Pogled sa vrha stene i omiljene osmatračnice buljine na jednoj od teritorija.
Lovno područje ponekad preseca i autoput; izmet, perje i izbljuvci svedoče o prisustvu buljine na ovoj teritoriji.
Mozaik otvorenih terena, šuma, manjih zabrana i pojedinačnog drveća čini idealno lovište buljine.
Zaseoci i manja sela često su deo lovnog areala.
Pogled sa gnezda buljine na prostrano lovno područje.
Mladunci na gnezdu starosti oko pet nedelja.
Mladunac star između 12-14 dana.
Mladunci buljine se ne izležu istovremeno. Usled toga stariji mladunci su uvek vidno krupniji.
Negde sa oko 30 dana starosti mladunci postaju svesni opasnosti i zauzimaju preteći stav (spuštaju glavu, šire krila u lepezu kako bi izgledali veće).
Portret mladunca starog oko šest nedelja.
Mlada ženka stara oko sedam nedelja. Pod nogama su vidljivi brojni ostaci od ježeva koji predstavljaju osnovni plen buljine na području Istočne Srbije.
Mladunac na ulazu u okapinu sa gnezdom, oko osme nedelje starosti.
Mladunci stari 11 i 13 dana. Ovo je najranjiviji period u rastu i razvoju.
Mladunac star oko dva meseca.
Prikupljanje plena sa takozvanih koskarnika – istaknutih mesta na teritoriji gde mužjak buljine najčešće čereči, čerupa i jede plen.
Sveže letno pero na ivici litice jasan je znak prisustva buljine.
Mužjak imena Alatir pre samog puštanja. Vidljive su podignute uške – znak uznemirenosti i nelagode.
Portret ženke spremne za povratak u prirodu nakon dugog procesa rehabilitacije.
GPS satelitski odašiljač omogućava neprestan nadzor i brzu reakciju u slučaju nevolje.
Potraga za gnezdima i dnevnim odmorištima je i psihički i fizički zahtevna. Pas može da pomogne jer lakše pronalazi potencijalni izlaz iz gustog spleta kamenih blokova.
Ornitolog Bratislav Grubač na jednom od gnezdilišta u okolini Zaječara. Ova lokacija je naseljena buljinama gotovo 30 godina.
Mužjak Ruj, opremljen satelitskim odašiljačem, spreman za povratak u prirodu.
Pronalazak slabo kompaktnih izbljuvaka koji sadrže samo ježeve bodlje i dlaku na nekom istaknutom kamenu ukazuju na prisustvo buljine.
Analiza ostataka plena u laboratoriji otkriva sastav ishrane.
Izbljuvci (gvalice) buljine su valjkasti tvorevine sastavljene od dlake, kostiju i perja, dužine najčešće 7–12 cm.
Za obilazak mnogih nepristupačnih gnezda koristi se alpinistička i speleološka oprema.
Buljina je vrhunski predator koji ponekad lovi i manje vrste sova. Na fotografiji je krilo kukuvije stradale od mužjaka buljine u okolini Zaječara
Mužjak Borko nekoliko momenata pre puštanja.
Za uspešnu akciju bezbednog hvatanja i obeležavanja odraslih buljina neophodan je i nešto brojniji i uvežban tim.
